„Створени смо једнаки, а различити. Без обзира на пол, изглед, способност, здравље или смисао, створени смо у једно друштво. Важно је прихватити чињеницу да нормално друштво карактерише разноликост и многосртукост, НЕ уједначеност и истовјетност. Међутим, реалност је показала да су дјеца и одрасле особе чије се потребе разликују од већине, провеле велики дио живота сегрегиране због мноштва неоправданих разлога.“ (Скјортен, 2000)
Године 1992. Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом се све земље позивају да сваке године 3. децембра обиљежавају Међународни дан особа са инвалидитетом. Циљ усвајања ове резолуције био је унапређење положаја особа с инвелидитетом и омогућавање једнаког уживања људских права и равноправно учешће у друштву.
У нашој школи, овај дан је био повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају. Свјетлана Ђекановић, логопед школе је ученицима шестог разреда одржала пригодно предавање чија је тематика била понашање ученика према особама са инвалидитетом, могућности особа са инвалидитетом као и њихов положај у друштву. Велика заинтересованост ученика за тему огледала се у огромном броју постављених питања и изнесених ставова. Током предавања и разговора са ученицима као и свакодневним школским и радним активностима код наших ученика препознајемо емпатијски став према овој популацији.
Свјесни смо да бољи став креира боље окружење и ствара боље друштво. Поруке и закључци ученика са данашњег предавања колегинице Свјетлане Ђекановић дају нам за право да смо успјели у намјери успјешног креирања школског окружења у којем су дјеца и одрасле особе чије се потребе разликују од већине наш равноправни и подједнако вриједан саставни дио.
