У недјељу, 28. маја 2023. године наши ученици деветог разреда су коначно дочекали дан поласка на екскурзију.
У пратњи родитеља окупљање је почело већ око 6.30 часова, а полазак ученика и наставника је био према предвиђеном времену – у 7.00 часова. Реализација екскурзије повјерена је туристичкој агенцији Темпотурист из Теслића, а одјељењске старјешине Славојка Продановић, Славко Ђурић, Сузана Малијевић и директор наше школе Александар Ристић су сва три дана бринули потребама ученика и старали се да екскурзија буде изведена према предвиђеном програму. Весела лица и дружење ученика трајали су током цијелог путовања које је водило преко Добоја, Зенице, Сарајева и Мостара.
Око 13.00 часова стигли смо у Пребиловце код Мостара, на мјесто великог српског страдања. У храму Васкрсења Христовог дочекао нас је Алекса Драгићевић који је нашим ученицима одржао историјски час који је забиљежила камера Школске телевизије.
Наставили смо путовање ка Требињу и у хотел Леотар стигли око 17.00 часова. Након евидентирања на рецепцији хотела смјестили смо се у собе,а потом кренули у обилазак града. По повратку у хотел имали смо заједничку вечеру, а дружење смо наставилу у собама, под будним оком наших одјељењских старјешина и директора школе.
Након кратког, али веома пријатног сна, други дан екскурзије започео је доручком у хотелском ресторану. Убрзо послије доручка запутили смо се у обилазак града посјетом Арсланагића мосту гдје смо имали прилику уживати у прелијепом погледу који се пружао ка ријеци Требишњици. Арсланагића мост представља непокретно културно добро Републике Српске, а некада се налазио на друму који је спајао Дубровник и Херцег Нови са Цариградским друмом. Обилазак града наставили смо посјетом Херцеговачкој Грачаници. Подигнута црква је петокуполна, стоји на 15 стубова квадратног пресјека и једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова и Метохије. Саграђена 2000. године на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент српског пјесника Јована Дучића, родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипти манастирске цркве. Више смо сазнали из приче нашег љубазног водича.
Након Херцеговачке Грачанице обишли смо споменике Његошу и Јовану Дућићу код којих смо чули пригодну бесједну нашег водича, а прије ручка смо имали прилику да обиђемо Споменик херојима за слободу Требиња 1914 – 1918 године.
Пјесник и дипломата Јован Дучић волио је родни град Требиње и трудио се да га што више уљепша те је, поводом 20 година од завршетка Првог свјетског рата, имао жељу да подигне споменик палим херојима, ратницима, али и недужним жртвама овог великог рата.
Направио велики број скица и цртежа тражећи најприкладније рјешење, а консултовао се и са бројним умјетницима и, након тога, дорађивао детаље будућег споменика. На крају, изабрао је рјешење кога Требињци сматрају правим примјером како се треба одужити онима који су народу донијели највећу драгоцјеност – слободу. Тако је настао лијепи, монументални и достојанствени споменик јунацима и жртвама Требиња у Првом свјетском рату који смо имали прилику да видимо.
Услиједио је мали предах уз одлично припремљен оброк који нас је окупио у ресторану хотела Леотар. Послијеподневне сате искористили смо за обилазак старог града. Шетња и дружење су нам пријали, али и потрошили довољно енергије да зајендичку вечеру дочекамо спремни за још један оброк. Дружење смо наставили у вечерњим сатима, прослављајући рођендан нашег друга Борислава Тодорића којем смо спремили лијепо изненађење. Разговор и дружење наставили смо до раних јутарњих часова. Поштовали смо ред и мир и својим понашањем нисмо реметили одмор других гостију хотела.
Трећи и уједно посљедњи дан екскурзије започео је припремама за полазак. Након још једног заједничког доручка припремили смо своје ствари и запутили се ка аутобусу. Недуго затим упознали смо туристички комплекс „Град сунца“ Посебну пажњу нам је привукао Дино парк који смо искористили за фотографисање и кратки предах.
По обиласку града Сунца кренули смо према манастиру Тврдош. На уласку у манастирски посјед обукли смо прикладну одјећу и оставили мобилне телефоне. Манастир Тврдош је подигнут око 1509. године на темељима једне црквице која датира из 4. вијека послије Христа, прије времена када су Срби као народ примили хришћанство. Данас је сједиште Епархије захумско-херцеговачке и најстарији живи манастир у Херцеговини. Посјета манастиру Тврдош је била посљедња тачка наше екскурзије.
По уласку у аутобус запутили смо се ка Станарима. Били смо срећни, путовање је било угодно, а екскурзија прави начин завршетка основног школовања. У Станаре смо стигли око 20 часова. У животу учимо, али и много заборављамо. Ово путовање, другове и своју школу сигурно никада нећемо!
Оставите одговор