Данашњи дан излета за ученике разредне наставе из наше централне школе и свих девет подручних одјељења започео је у раним јутарњим часовима окупљањем ученика у Станарима. Аутобуси из Церовице, Цвртковаца, Брестова, Јелањске и других села наше општине превезли су ученике из подручних одјељења до централне школе. Око 7.30 часова пристигло је пет аутобуса туристичке агенције „Темпотурист“ из Теслића која је била задужена за реализацију данашњег излета.
Након што су учитељи смјестили ђаке у аутобусе, а МУП РС извршио алкотестирање возача и преглед аутобуса стекли су се услови за полазак.
Преко 200 ученика кренуло је на излет око 8.20 часова. Да данашњи дан ученицима буде забаван, али и да има васпитну и образовну фукнцију потрудила су се 23 учитеља из наше централне школе и подручних одјељења и наставник физичког и здравственог васпитања. У сврху помоћи у реализацији излета на излет су кренули стручни сарадници – логопед и педагог и помоћник директора и директор школе.
Након нешто више од пола сата стигли смо у Теслић. Из Теслића смо се запутили ка планини Борји, односно комплексу хотела „Хајдучке воде“. Поред хотелског комплекса „Хајдучке воде“ изграђени су терени за фудбал и тенис, игралиште за одбојку, кошарку и рукомет, стазе за шетњу, трчање и вожњу бициклима кроз борову шуму у дужини од 2.500 метара. Наставница физичког и здравственог васпитања Владана Нојић упознала је ученика са планинарењем и здравственим предностима планинарења као рекреативне активности. Са наставницом и учитељима прошетали су припремљеним стазама и при томе обишли извор који носи назив „Хајдучка вода“, а по којем је цјелокупан комплекс добио име. Легенда каже да су се на овом извору умивали хајдуци припремајући се за борбу са Османлијама. Послије кратког предаха, који смо искористили да обавимо доручак, настављена је игра, шетња и пјесма. Око 13 часова ученици су поново ушли у аутобусе и запутили се према манастиру Липље.
На пола пута Добој – Бања Лука са сјеверне стране планине Борја, око 25 километара даље од Теслића, смјештен је средњовјековни манастир Липље. Налази се на питомој заравни ушћа потока Млијечнице у ријечицу Бистрицу и ово је најшири дио уске планинске котлине која се формирала уз ток Бистрице. Према живом народном предању манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан 1219. године. Насеље Липље се помиње 1273. године, али изричито манастир помиње се тек крајем 15. вијека у Крушевском поменику. Данас је јасно, према тврдњи Јустина Ћелијског, да је манастир задужбина краља Драгутина са краја XIII вијека, иако је вјероватно и он саграђен на подлогама неке старије цркве. Са овим и другим важним информацијама и историјским подацима о улози манастира Липље у Српској православној цркви и животу вјерујућег народа, љубазно нас је упознало братство манастира.
Преостало вријеме искористили смо да упознамо животописни крајолик манастира и направимо кратки предах прије повратка кући. Већ помало уморни, али истински срећни и задовољни данашњим даном, у Станаре смо стигли око 17 часова. Сви ученици су сигурно и безбједно стигли својим кућама носећи са собом успомену на један диван дан дружења са преко 200 другара из наше школе, али и новим знањима која су стечена кроз игру, забаву и радост дјеце.
Оставите одговор